Ja nisam tužna…
To jesenja kiša vlaži mi oči
I kao kroz maglu ja vidim stazu
Vlažne klupe,gole grane…
Oko sebe ja vidim
Ali moje misli
Daleko su…
Možda
Plačem
Češče no pre
Jer želim
Da ljubav traje
Ja nisam tužna
Iako su mi oči vlažne
Možda je kiša suviše jaka…
Ili su to suze na mom licu,
licu u parku usred mraka…
Ako ikada odeš,
ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugijati mogu
kao beskućnik na plamenu svijeće.
Ako ikada odeš,
ostavi
širom otvorene oči
da se makar u tapkanju mraka
dalekoj svjetlosti
kao grešnik klanjati mogu.
Ako ikada odeš,
ostavi
stope na snijegu
da se makar u topljenju sunca
po nevidljivim tragovima
kao prokletnik orjentisati mogu.
Ako ikada odeš,
ostavi
tišinu svemira
da se
za smrt pripremiti mogu.
