Duboko u sebi, 
gdje se čovek ne vara, 
gdje čovek ne laže ni sebe ni druge, 
duboko u sebi čovijek osjeća..

Jutra..

U ovako siva jutra…
Kada se jesenje magle nastane u očima…
Kad hladnoća u duši, uveliko nadmašuje onu spoljašnju..
Kad kafa na stolu, ima ukus samoće..
A zidovi sobe postanu tamnica…
Potreban je jedan zagrljaj…
Jedno obično…’’ne brini ja sam tu’’…
Nije to mnogo, zar ne?…
Ali u pravom trenutku može značiti sve…
Sve što mi treba….
Za osmeh u očima…
Za ostalo,
ću se već nekako snaći…

Neki ljudi uđu u naš život samo da bi nas naučili kako je biti sam kraj nekoga....

Ja nisam tužna

Ja nisam tužna…
To jesenja kiša vlaži mi oči
I kao kroz maglu ja vidim stazu
Vlažne klupe,gole grane…

Oko sebe ja vidim
Ali moje misli
Daleko su…
Možda
Plačem
Češče no pre
Jer želim
Da ljubav traje

Ja nisam tužna
Iako su mi oči vlažne
Možda je kiša suviše jaka…
Ili su to suze na mom licu,
licu u parku usred mraka…

Tišina

Ako ikada odeš,
ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugijati mogu
kao beskućnik na plamenu svijeće.

Ako ikada odeš,
ostavi
širom otvorene oči
da se makar u tapkanju mraka
dalekoj svjetlosti
kao grešnik klanjati mogu.

Ako ikada odeš,
ostavi
stope na snijegu
da se makar u topljenju sunca
po nevidljivim tragovima
kao prokletnik orjentisati mogu.

Ako ikada odeš,
ostavi
tišinu svemira
da se
za smrt pripremiti mogu.

Uvijek.....

Ja uvijek sakrijem po neki sunčev zrak u očima
Za dane kada crni oblaci nadođu
I uvek napunim srce ljubavlju za onda kada dalje moram sama ...
Moji su džepovi puni snova, malo upornosti i odlučnosti
da uvek u dan krenem jača i nova
A tu je i čarobna olovka,
nosim je sa sobom oko vrata
moj čarobni štapić za dan
spustim je u njedra, ne pokazujem svima
nacrtam sebi ružičasti osmjeh
i niko ne zna šta u srcu ima...

Ja sam samo žena...

Ona koja je uvek tu za tebe,
koja te čeka kad te nema,
koja te grli kao djete kad si tu.
Ja sam samo žena...
Sitnice me rasplaču -
tužni filmovi, dobre knjige…
tvoja ravnodušnost ponekad.
Ja sam samo žena...
Jaka žena
koja je prevalila mnogo toga
preko svojih leđa.
Ona koja je prkosila životu i sudbini.
Ona koja klone jedino kada joj ti kažeš da je slaba.
Ja sam samo žena...
I mogu sve sama u ovom muškom svijetu.
Jedino ne mogu držati za ruku muškarca
koji ne vjeruje u moju snagu,
koji ne vidi što sve činim.
koji ne cjeni sve što jesam.
Ja sam samo žena...
A u to „SAMO“ stanu i
„čovek“ i „drug“ i „ljubavnica“ i „podrška“ i
„saučesnik“ i „ona koja voli“ i „ona koja vjeruje“
i „ona koja se bori… dok ima razloga za to“
i „ona koja ode… kada joj ne daš razlog da ostane“.