Rekao je nebrini se mala,
bit ću tu,
kad zaspiš slatkim snom,
da te ušuškam zagrljajem,
da te pokrijem poljupcima mekim...
Ja ga još uvjek čekam,
drugi mi govore da s njom gradi svoj dom,
a ja ga čekam da se vrati,
ja čekam da shvati,
da jedno srce zebe,
da još nije donio od poljubaca ćebe,
da me pokrije, da mi nebude hladno...
Pa se pitam zašto je to sve tako?
Naj gore su duge noći, koje traju vječno,
kad je čovjek okovan u samoći,
kad čeka onog ko neće doći...
Postavila sam stražu oko srca svog
da neda nikome da uđe i da kvari nemir moj...
Moje su noći duge i pune tuge, j
oš čekaju povratak tvoj JEDINI MOJ.