Voljela ga je ...
Onako kako se samo jednom u životu voli, nesebično podmetala i srce i leđa za njega, voljela, a zauzvrat ništa nije dobila osim suza i rječi težih i od olova ...
Umeo je on da je u visine podigne samo da bi je bacio na dno, umeo je da u njoj probudi ono najnežnije da bi joj srce na živo vadio, umeo je da obećava a ona da mu veruje da je jedina, voljena ...
A nije bila ...
Htela je ona samo ono što svaka žena želi, da voli i da bude voljena, sa nekim da podeli svoje sate i minute, da ima nekog kome će ispričati kako je provela dan, nekog ko će je čuvati u zagrljaju, slomiti njene strahove, razumeti njena ćutanja ...
Previše je tražila ...
Zavolela je glumca, onog koji obećava a ne ispunjava, onog koji slatkim rečima ulepša laži, verovala mu više nego samoj sebi, a nije smela ...
Nije smela da dozvoli da joj udje u srce, uporno je ponavljala da onakav čovek ne ide sa ženom kao što je ona, da neko kao on ne bira nju, običnu, jednostavnu, nevidljivu ...
A ipak, ipak joj se uvukao pod kožu, u misli i srce, zauzeo svaku poru njenog bića, probudio davno usnule strasti, otopio glečere oko njenog srca, oživeo je samo da bi je opet ubio svojim delima ...
Otišao ...
Ostala je praznina u njenom srcu, u led se pretvorilo ponovo i nikog više ne pušta da je dotakne, kažu sad je žena ledena, prezire muški rod, sve osim svoja dva tri prijatelja, izgubila je nadu da će se otopiti snegovi što veju u njoj otkako je ruka njegova zabola joj nož u ledja ...
Možda je ona kukavica što nikom ne dozvoljava da joj se približi, što njega iz srca ne pušta, ni iz srca ni iz misli, iz sećanja, al zna ona da se ne grli samo rukama već i dušom, da hladne usne ne mogu zapaliti ugašenu vatru okovanu ledom, zna ona da u životu samo se jednom voli svim srcem a nikad na pola, zna ... da je jedan život, jedna ljubav, i da samo jednom duša gori u plamenu, a njena je izgorela, sasvim izgorela ...
Jednom je volela, i nije preboljela ...
Nema komentara:
Objavi komentar