///ti si moj san

znam....

imam te zauvijek
samo oči zatvorim i ti si tu prisutan
topao... opojan... mirisan...
tvoj dah na obrazu osjetim
znam...i

mam te zauvijek
zorom kad se budim
noću kad mjesec izlazi
imam te u svakoj ptici
što nebom proleti
u svakom cvijetu
što latice otvori
u svakoj suzi
što iz oka sklizi
znam..

imam te zauvijek
...svaki moj san si ti...

 

///

Voljela bih da si mi samo malo bliže,

tada bih mogla da opravdam,ovu nadu i ove suze...

Mnogo bi mi lakše bilo,mnogo lakše nego sada,

e da si mi samo malo bliže,

pa da se sretnemo onako slučajno,u ulicama ovoga grada,

pa da uskladimo otkucaje srca naših tada...

Da...Da si mi samo malo bliže,da ti pokažem,

da ti dokažem,da si samo ti mome srcu sve,

a ne ovako samo prazne riječi ispisujem,a ti ih i ne čuješ...

Znam da bi bilo sve drugačije,

onog trena kada bih nam se ruke dotakle,

i pogledi naši sreli,shvatili bi onda šta hočemo,šta smo htjeli,

koliko možemo,a šta nismo smjeli...

Da da si mi samo malo bliže,prepoznao bih u mome oku svoj lik,

shvatio bih da te u meni cijeloj ima,

zavirio bih u moje srce,

možda bih osjetio na tren tople zime,

ali bih na usnama mojim pročitao samo svoje ime...

 

///Kradeš mi misli...

Kradeš mi misli
i noći bez sna.
Otimaš iz mene,
rijeku uzdaha.
U oči mi vraćaš
odbjegli sjaj,
dušu popunjavaš...
Kradeš mi osmijeh,
zaustavljaš dah.
Pronalazim te
svuda po meni,
u meni,
u svim snovima.
Stalno te čekam...
Kradeš mi ruke,
puste zagrljaje,
iz samoće me vučeš.
Pričam o tebi
svaku noć,
svaki dan...

///Zašto...

...Zašto na sebe oblačim
šarenu laž
da postojiš
i da si stvaran
zašto me osjećaji
tebi vuku
da volim te
srcem djeteta
zašto te grlim
rukama istine
zašto želim dušu
da stopim sa tvojom
šapni mi i budi
moj anđeo spasenja
obuci me s ljubavlju
pokrij me srcem
ljubi me,uzmi me
razbij ovu tišinu što boli
ne dozvoli mi
da koračam po zemlji...

///Zagrli me

..Ako me ikada budeš tražio...
...znaš gdje češ me naći...
..putujem mislima tebi u zagrljaj...
...čuješ li srce moje...
...kako u ritmu sata doziva te...
...nježnom bojom glasa...
...otkriva koliko sam nemoćna...
...i ranjiva pred tobom...
...Zagrli me i neka zagrljaj kaže sve....
...srcem tvojim dodirni moje...
...i daj mu snagu odavde do vječnosti...
...tamo putujem s'tobom u mislima...
...i ne dopusti vremenu...
...da izbriše tvoj lik...

///Čežnja

Postoje ljudi, postoje prilike,
postoje vremena, postoje navike,
postoji tako ono što znamo i što ne znamo.
Gledam a pogled mi ode, ode.
Ne znam ni dokle, niti odkuda, ali čekam,
Ja znam, doći će!
Pitaju me : »Zašto obaraš pogled,
zašto ti je pogled odsutan,
zašto sa tolikom čežnjom gledaš u daljinu? »
Zar da mi pogled luta bez cilja,
bez nade, bez čežnje i isčekivanja?!
Ja znam, doći će!
Meni nije teško da gorim u želji, jer znam naš sastanak se bliži,
i ja samo treba da čekam.
Dok se svodovi mijenjaju, u mojoj duši plamti čežnja,
i ništa ne može da je ugasi.
A ja čekam, jer znam, doći će.
Moja duša treperi i nada se,
samo još da poleti i svije krila u svodu vječnosti.
Ništa nije teško kad znaš ko te vodi,
ništa nije teško kad znaš kome ideš,
ništa nije teško kad znaš da Ga voliš
jer ta ljubav dva svijeta spaja.

Potraži me,
tamo gdje me niko,
tražio nije,
gdje me niko našao nije,
Samo ti znaš gde...
Potraži me...
pronađi me u tišini ovoj,
u svijetlosti tame,
negdje,
između sna i jave...
Potraži me...
naći ćes pogled,
koji je samo tebe gledao,
srce koje je svu ljubav
ovoga svijeta čuvalo uvijek,
samo za tebe...
Potraži me...
pronađi me,i samo šuti,
zagrli me...u toj tišini,
i ne reci ništa...
Pronaći ćeš,
nekoga ko te je uvek voleo,
nekog ko te je uvek želeo,
nekog ko te je uvek čekao,
i na granici mašte,
tebi se nadao,
uvek u snovima posećivao,
i tebe,
samo tebe,
dozivao...
Potraži me...