postoje vremena, postoje navike,
postoji tako ono što znamo i što ne znamo.
Gledam a pogled mi ode, ode.
Ne znam ni dokle, niti odkuda, ali čekam,
Ja znam, doći će!
Pitaju me : »Zašto obaraš pogled,
zašto ti je pogled odsutan,
zašto sa tolikom čežnjom gledaš u daljinu? »
Zar da mi pogled luta bez cilja,
bez nade, bez čežnje i isčekivanja?!
Ja znam, doći će!
Meni nije teško da gorim u želji, jer znam naš sastanak se bliži,
i ja samo treba da čekam.
Dok se svodovi mijenjaju, u mojoj duši plamti čežnja,
i ništa ne može da je ugasi.
A ja čekam, jer znam, doći će.
Moja duša treperi i nada se,
samo još da poleti i svije krila u svodu vječnosti.
Ništa nije teško kad znaš ko te vodi,
ništa nije teško kad znaš kome ideš,
ništa nije teško kad znaš da Ga voliš
jer ta ljubav dva svijeta spaja.
Nema komentara:
Objavi komentar