Ako....

Ako ikada uzmu moj svijet
Kad zarobe me zlobnici
I ne vratim se nikad više
bar sačuvajte onaj cvijet
da umjesto moga srca
taj blistavi cvijet diše..

Ako jednom uvene cvijet
koji je srce moje
Ako ga potope silne
olujne i duge kiše
tad budite sigurni
da nema onog svijeta
da ni mene nema više.

 

Oprosti....

Oprosti..Što ponekad, besciljno lutam ulicama….
U nadi, da ću te sresti…
Oprosti..Što te i dalje ljubim mislima…
Što si moja jedina zamišljena želja….
Oprosti mi svoje prisustvo u mojim snovima…
Tražim nacin da ih ulepšam…
Da malo svetlosti, u njih unesem…
Postali su mi odveć tamni…
Nalik stvarnosti…
A snovi bi ipak trebalo biti drugačiji…
Oprosti..Što te iz našeg Juče,prenosim u moje Danas…
Verujući ,u neko naše Sutra…
Možda jednom?…Ko zna,i osvane…
Nada je varljiva…
Ali je ponekad ,nekome sve što ima…
Oprosti što šminkam stvarnost tobom..
Znaš,da sam se oduvek malo šminkala…
 Pa eto u nedostatku make up-a,tobom se ulepšavam…
Samo mi se maskara često razmaže,pa završi na obrazima…
Obično,onda kada me stignu sećanja…
Oprosti.. Ne umem staviti tačku na sve…
I reći…’’Gotovo je..Nema ničega više…’’…
Ja eto,uporno dodajem još dve…
Očekujuci nastavak…
….Još uvek nisam pronašla gumicu,koja prošlost briše....

.......

Ne, nisi me ti razočarao…
Razočarala sam ja samu sebe…
Uporno dodajem ljudima boje koje ne poseduju…
Uporno pomeram granice tolerancije na svoju štetu…
Ti si samo pružio onoliko koliko si imao..
Nisi ti krv što sam ja tražila nešto
tamo gde jedino postoji Ništa

✨✨✨✨

Slušala sam noć kako plače,videla sam zvijezde kako se gase...

u meni je sve umiralo,a morala sam da nastavim dalje...

Nisam kao druge i ne volim te običnom ljubavlju...
Znala sam da se povučem sa tvog životnog puta samo da bih ti vratila mir i sreću...
A ti...Ti si se kleo da će vječnost trajati,da posle toliko godina razdvojenosti nečeš dozvoliti da nas ista rastavi,da češ sve uraditi da me ne izgubiš ponovno... 

Da češ uvijek biti tu za mene...da me čuvaš,da me razumiješ kao prijatelj,drug,netko moj....
Toliko o tvojim obečanjima....
Sve se završilo čim je prvi put zaboljelo...čim je nešto bilo van tvoje kontrole,čim si se osjetio ugroženo,nesigurno...
Ja odavno znam kako se tugom voli,strepnjom čeka...ljubi bez usana i drhti u nožnim prstima...
A ti ...sjetiš li me se ponekad ....ili sam toliko bezvredna da nisam ni to zaslužila...
Grešna---jesam
zašto---neznam..
Luda---jesam( ti si mi postavio dijagnozu)
ee to znam zašto ...od bola,od izdaje,od nepravde,od nerazumjevanja,od napuštenosti...
od toga sam luda i sama i napuštena..jer nema večeg pakla nego kad te izda netko kome si bezuslovno vjerovao ,jedva dočekao i kljuc od svoje sreće u ruke dao.. 

A on se sa tobom samo poigrao.......

 

.....

Bilo joj je dosta nadanja i života koji joj je uzeo sve što joj je bilo drago. 

Previše se toga desilo njoj, ženi za koju kažu da je postala hladna osoba. 

Ženi koja je puna ljubavi, neizgovorenih rječi i suzdržanih dodira. Noću bi zatvarala oči da bi vidjela ono što želi, a danju bi maštala o onome što nema. Eto, ona je još uviek ostala željna nekih zagrljaja, a ljudi ne znaju da je ona samo tužna. Slomljena i tužna. Nitko nije držao njen svet dok je padala, a padala je. Pokušavala je sakriti svoje rječi, svoje osjećaje, a zaboravila je da je oči odaju. Isplakala bi sve...u zagrljaju, ali nema kome. Zaboravila je da se sama više ne može spašavati i da joj je ovaj put potreban netko  da je spasi... Potreban joj je neko ko će držati njen svet dok pada....

Pusti......

... Pusti neka teče... Ovaj glas u nama; ovaj san što sanjamo...
... Pusti neka teče - ova svila što preko nas prelazi; ova suza i ovaj osmjeh - zajedno...
... Pusti neka teče - ovaj život što uporedo i sjaj i tamu krije; i toplinu i mraz u duši; i radost i tugu u srcu...
... Pusti neka teče - sva milina nam dušom prožeta...
... Pusti neka teče - sav bol će otići jednom u beskraj... Nek' teče...
... Pusti suzu - nije grijeh prevrnuti dušu i pokazati je svijetu...
... Pusti bljesak kroz osmjeh - nije tuga jedino što još nas vodi...
... Pusti neka teče - ova pjesma što ti noći pohodi..
... Pusti neka teče... Neka teče... Neka teče..
... Pusti neka teče sve - kao voda... Kao pjesak kroz pješčani sat...
... Pusti neka teče...

Osmjeh...

Ja uvek sakrijem po neki sunčev zrak u očima
Za dane kada crni oblaci nadođu
I uvek napunim srce ljubavlju za onda kada dalje moram sama ...
Moji su džepovi puni snova, malo upornosti i odlučnosti
da uvek u dan krenem jača i nova
A tu je i čarobna olovka,
nosim je sa sobom oko vrata
moj čarobni štapić za dan
spustim ga u njedra, 
ne pokazujem svima
nacrtam sebi ružičasti osmjeh
i niko ne zna šta u srcu ima...