.....

Bilo joj je dosta nadanja i života koji joj je uzeo sve što joj je bilo drago. 

Previše se toga desilo njoj, ženi za koju kažu da je postala hladna osoba. 

Ženi koja je puna ljubavi, neizgovorenih rječi i suzdržanih dodira. Noću bi zatvarala oči da bi vidjela ono što želi, a danju bi maštala o onome što nema. Eto, ona je još uviek ostala željna nekih zagrljaja, a ljudi ne znaju da je ona samo tužna. Slomljena i tužna. Nitko nije držao njen svet dok je padala, a padala je. Pokušavala je sakriti svoje rječi, svoje osjećaje, a zaboravila je da je oči odaju. Isplakala bi sve...u zagrljaju, ali nema kome. Zaboravila je da se sama više ne može spašavati i da joj je ovaj put potreban netko  da je spasi... Potreban joj je neko ko će držati njen svet dok pada....