.......zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća,u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kada im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvuči,
kao da čete tog časa umreti,
pamtiće te on,setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge_
osetimo se nesrečni i krivi .

 D:Maksimovic- Slovo o ljubavi